Ja sam narodni pevac

NOVE PESME
”Mangupska”
”Merak mi je”
”Zavicaj”
”Sve sto meni prija”
”Bembasa”
”Hajmo negde nasamo”
”Kao moja mati”
”Vrijeme”
”Nevjera”
”Sto puta”
”Svadbarskom ulicom”
”Sacuvej me, Boze, njene ljubavi”
”Andjela”

 

Zdravko Colic sedi u trpezariji svog engleskog karantina. Posle vecere ispija casu crnog „bestue“ vina i prvi put je spreman da prica o novoj ploci. Svestan da je izneo ogroman posao pripreme, demo faze, snimanja i pevanja, zna da u preostalih nekoliko dana miksa, u divnim uslovima modernog „Real World“, sve moze samo da zvuci bolje. Bez oslanjanja na producente kalibra Bregovica, Habica i Kovaca ovog puta radi uz pomoc tandema Voja Aralica - Niksa Bratos. Hrabro i izazovno. Neko sa stazom od 35 godina na velikoj sceni ne usteze se novih iskusenja.

Kakav imas odnos prema snimljenim pesmama?

- Mene je odusevio nacin kako su se ovoga puta prepoznali entuzijazmi starih i novih saradnika. Od starih, tu je Arsen koji je dobri duh moje karijere. Od njega sam dobio lijep tekst koji odise atmosferom mora. Dinu smo poslalo dva snimka, ali on nije bio u raspolozenju da napise na gotove arije. S druge strane, veoma me je iznenadio sa pesmom koju je napravio. Ne vjerujem da to neko nekom danas poklanja. Ovu plocu ce obeleziti Balasevic. Napisao je tri teksta na moje arije i dao dve svoje u rangu najboljeg sto je napisao. To su pesme na duga vremena.

Mozes li reci sta si zeleo, s obzirom na to da imas karijeru punu uspeha, podrske ali i sumnji?

- Svestan sam mog polozaja, pevaca sirokog spektra. Moja publika je raznih generacija. Ne zelim da zbog neke modne tendencije zaboravim stare prijatelje. Ja sam narodni pevac, ispostavlja se ne samo jednog naroda, i smatram da je moja obaveza da ne razocaram. Zato sam zeleo plocu sa puno razlicitih pesama, veselih, balada, arija koje ce dobro zvucati na radiju i onih koje ce doneti nekog novog prijatelja...

Iz ploce u plocu sve si hrabriji kao autor.

- Znas kako. Ja sam poceo uz gitaru, onda sam propjevao u „Ambasadorima“ i tako preko „Korni grupe“ stigao do solo karijere. Uvek su postojali kompozitori koji su pisali pesme i zeleli da ih ja pevam. Bregovic me je davno naterao da uzmem gitaru. Na ploci „Malo pojacaj radio“ imao sam dve stvari: „Oktobar je, pocinje sezona kisa“ i „Mnogo si prepotentna“. Pre deset godina radeci „Kad bi moja bila“ Goran je tacno predvideo: „Tesko cemo dobiti nesto bolje od onog sto sam mozes. Sedi i sam radi!“ Inicijalno, ja sam autor cak osam pesama, ali mnogi to ne znaju jer se na omotu to ne vidi. Svi znaju da je album „Okano“ kompletno moj, sem turske „Ajde, idi“ i ruske „Krasiva“. Radeci proslu plocu dobio sam Unu i bio vise vezan za nju nego sto sam se posvetio pesmama. Moje ucesce na „Caroliji“ nije tako znacajno u autorskom smislu. Ovoga puta sam doneo dvadesetak arija od kojih smo napravili jedanaest pesama.

Slobodnije se ukljucujes i u pisanje tekstova.

- Kad pravim pesme, ja uvek nesto pevam na francuskom, portugalskom, italijanskom i ubacujem neke slagvorte na nasem jeziku koji me vuku. Tako sam provlacio reci Vera, avlija, Andjela ili neke narodne fore „ suva drva odozgo, sirova odozdo“ koje nisu Tozovcevi, vec su stihovi iz devetnaestog veka. Sve sto je energetski sazivelo u meni postaje osnova na koju se ukljucuju majstori - Marina , Bajaga, Peja...

Nekad su drugi bili krivi za ono sto nije dobro, a sada postajes meta za kritiku.

- „Kad bi moja bila“, „Jasmina“, „Majsko sunce“, „Okano“, „Noc mi te duguje“... to su pesme u kojima sam se vec dokazao, hitovi mog repertoara. Ja nemam taj strah od primedbi. Ovo sada je jedno novo pakovanje. Meni je u tome mnogo pomogao Voja Aralica. Izvukao je maksimum iz demo snimaka. Producent je vrlo bitan jer vuce kao drugi covek i bolje cuje nego ja kao vlasnik pocetne ideje. Kod nas ima malo dobrih producenata. Zbog toga kazem da ih suvim zlatom treba placati. Voja je mnogo uradio, tako da ako nas neko bude napao, krivicu imamo da delimo na dva dela. Zapravo tri, posto je Niksa Bratos odgovoran za DJoletove i Dinine pesme.

Plocu si radio na sirokom geografskom potezu?

- Ja uvek razmisljam da ce ploca izaci svuda po bivsim republikama Jugoslavije i volim da se to oseti iz same muzike i ploce. Kad god promenis sredinu, nesto se novo unese. Mi smo demo verzije radili u „Go Go“ studiju u Beogradu, jednom malom studiju, mirno i tiho. Onda smo malo stvar sirili kod Vlade Negovanovica. Tu smo imali bazu sa instrumentima. Veliki orkestar smo usnimili u Radio Beogradu. U Sloveniji smo zavrsili pevanje. Niksa je svoje pesme uradio u Zagrebu. Dino je svoju pesmu pravio u Sarajevu... DJole u Novom Sadu. Kao sto su ranije izlazile u sredinama gde imam publiku tako ce i sad s tom razlikom sto cemo nastojati da plocu objavimo i u Bugarskoj, Rumuniji i Albaniji. Nikad ne mislim samo na Srbiju i Bosnu niti sirim lazno jugoslovenstvo.

Zasto u Engleskoj? Ovde nisi snimao 24 godine.

- Zahvaljujuci vecoj zelji i sponzorima dosli smo u situaciju da radimo finalizaciju u najboljim studijima. Imali smo nekoliko izbora, ali smo se odlucili za studio Pitera Gebrijela, a da mastering uradimo u londonskom „Abbey Roadu“. Ovo je divno iskustvo. Ne samo da snimamo nego gledamo kako funkcionise ogroman sistem. Susret ljudi i kultura iz celog sveta i sa njim koji ima svoj studio.

Kako ti prija zivot u ovoj izolaciji?

- Meni Engleska prija. Nekad smo dolazili sa dinarima da kupujemo ploc, gledamo filmove, ucimo jezike. Sve sto nam je bilo vazno. Muzicari su oduvek bili vise vezani za London nego Francusku, Italiju... Moda je vukla na Pariz ili Milano, film i muzika su vukli moju generaciju u London . Engleska nije ostala muzicki lider vec uopste globalni je vodja po mnogim pitanjima. Kao takva ima obavezu da prima i nas iz drugih zemalja. Sada cesto nastupam po Londonu. To je bilo nezamislivo. Engleska je pristupacnija nego sto je bila. I njihove top-liste su sada drugacije, otvorenije.

Sta ocekujes kad sve imas, a sta ljudi da mogu ocekivati sto nisu imali?

- Posao pevaca je da peva. Ja se osecam kao da sam juce poceo. Pjevusim stalno, ali ne pevam u kupatilu, ne pevam gde ne treba. Dakle, zadatak coveka koji se bavi muzikom jeste da pravi muziku, snima ploce, ide po koncertima. Ovo je ploca posle tri godine. Mislim da to nije u redu. Ko se bavi muzikom, mora da izdaje ploce svake godine ili svake druge. Mi radimo redje jer je trziste malo. Onaj ko hoce ozbiljno, mora da je stalno prisutan. Oni sto rade iz hobija, nemaju obavezu. Trziste je upropasceno kompilacijama. Prebacuju se stare pesme u nova pakovanja, vara narod...

Ovoga puta ploca izlazi na sasvim nov nacin.

- Ljudi su zaboravili da kupuju ploce i CD. Sada se CD kupuje na trafikama, preko interneta... Mislim da to nije lose ako ce muzika i pesme na kraju doci do ljudi. Ovaj put ce sirokoj publici, iz razloga sto smo napravili dogovor o saradnji sa velikim sistemom iz Srbije, to biti lakse. Zato smo mogli da napravimo plocu sa puno pesama, da izdrzimo njeno sedmomesecno pravljenje... Ja volim da ploca dodje do sireg kruga ljudi. Zato ja sebe nazivam narodnim pevacem. Ne narodnjackim. Pevac i za mladje i za starije.

Petar Popovic