Feljton o Zdravku Colicu
Pise: Vesna Pantelic
Vecernje Novosti, oktobar 2005.

(1) Uragan pesme i sarma

NjEGOV "zemljotres" vise od tri decenije "trese od Vardara do Triglava". Dovoljno je reci Cola, i to je vec fenomen.

Surov je sou biznis. Pevac je popularan onoliko koliko se dobro prodaju njegove ploce, a novinarima je zanimljiv samo dva puta - kada je na vrhuncu svoje karijere i kad "pada". Ali, sa Zdravkom Colicem, nekrunisanim kraljem nase pop muzike, to nije slucaj. Otkako se pre vise od 30 godina zaorila njegova pesma, Colic ne silazi sa estradnog Olimpa. Muzicki kriticari isticu njegovu profesionalnost, a slusaoci vec godinama s nestrpljenjem iscekuju svaku njegovu novu pesmu. I u sali kazu da bi prodao disk, makar na njemu snimio samo zvizdanje. Racuna se da je do sada legalno prodao vise od sest miliona albuma, sto znaci da, kada bi ih poredjao jedan do drugog, mogli bismo da poplocamo sve ulice bivse SFRJ. Jedino na njegove koncerte zajedno dolaze tri generacije - bake, mame i unuke. Prvi je u domacem sou biznisu poneo epitet momka kakvog mame zele za zeta. Bio je i ostao uzor i primer i kao pevac i kao licnost. Gotovo bez tamnih mrlja u karijeri.

Prvi je pevac o kojem su kolege spevale pesmu. Naime, "Kuguarsi" i Inspektor Blaza opevali su fudbalere Dejana Savicevica i Duleta Savica, a "Flamingosi" nedavno Zdravka Colica: "Hocu da pevam kao Zdravko Colic, hocu da imam para kao Zdravko Colic, fanovima delim slike, smeskam se na zenske krike, uvek izvan politike, kao Zdravko Colic!"

- Pitali su me skoro u jednoj radio emisiji sta mislim o ovoj pesmi - kaze nam Cola. - Rekao sam da je duhovita i da je vrlo dobra ideja, jer mi na taj nacin prave reklamu, ali jedino mi smeta deo u kojem kazu da imam puno para. To bas i ne odgovara istini jer ja nemam toliko novca koliko ljudi misle. PUBLIKA U BROJKAMA
TURNEJA "Putujuci zemljotres" krunisana je 5. septembra 1978. koncertom na beogradskoj "Marakani". Deo publike, a bilo ih je 60.000, zbog slabog ozvucenja nije cuo sta se desava na bini. Na jugoslovenskoj turneji 1998, uprilicenoj povodom izlaska albuma "Kad bi moja bila", Colic je oborio sve rekorde uspevsi da rasproda devet koncerata u Centru "Sava". Tom prilikom gledalo ga je i slusalo 40.000 zena i poneki muskarac. Turneja "Okano" ili "Putujuca katarza" po glavnim gradovima bivse SFRJ zavrsena je 30. juna 2001. na stadionu FK Crvena zvezda. Oko 80.000 ljudi na "Marakani" i vise od cetiri miliona pred malim ekranima pratilo je ovaj spektakl.

TIRAZI
ALBUM "Ako pridjes blize", iz 1997, oborio je nekoliko trzisnih rekorda: prvi tiraz od 50.000 primeraka razgrabljen je za samo dve nedelje, a ukupno se prodao u vise od milion kopija. Najmanji tiraz postigao je album "Zdravko Colic iz 1988, svega 170.000 primeraka. Najprodavaniji singl u SFRJ posle smrti Josipa Broza bio je "Druze Tito, mi ti se kunemo", Djordja Novkovica, na tekst Mire Aleckovic. Singl je otisao u vise od 300.000 primeraka. Ne racunajuci pirate, Cola je do sada prodao vise od sest miliona albuma.

(2) Traceve ne demantuje

JO� od daleke 1972, kada je na festivalu "�lager sezone" otpevao pesmu Kemala Montena "Sino� nisi bili tu", i osvojio tre�e mesto publike i nagradu za interpretaciju, karijera Zdravka �oli�a ide uzlaznom putnjom. Samo je jednom pala senka na nju, "ohridskom aferom".

Pod optu�bom da je kupovao devize na crno �oli� je priveden u stanicu milicije u Ohridu. Kod njega je prona�eno 28.000 �vajcarskih franaka, 9.000 nema�kih maraka, 5.000 ameri�kih dolara, 650 australijskih dolara i 100 guldena. U to vreme je svaki promu�urniji Jugosloven kr�io zakon na sli�an na�in, ali �oli� se na�ao usred medijskog skandala.

- Inspektori u policiji su vrlo pametni i o�troumni ljudi koji fenomenalno rade svoj posao - se�a se �oli� devizne afere 18 godina kasnije. - Ispitivali su me tri dana i proveravali da li sam bio u ekipi koja je htela da devize kupi jeftino i proda skuplje, a razliku da zadr�i za sebe. Toliko su me maltretirali da sam na isteku 72 sata ispitivanja nenadano pustio suzu. Kada se na kraju sve razjasnilo, inspektor je sklopio moje dosije i rekao: "�to se nas ti�e, tvoj slu�aj je zavr�en". Slede�a tri dana morao sam da idem na ru�kove i ve�ere u ku�e tih istih inspektora, jer bez obzira na to �to su voleli moje pesme, oni su morali da rade svoj posao. Ta ohridska afera je bila vrlo neugodna. �ak su se i neki moji prijatelji ogradili od mene.

Odavno je �oli� nau�io lekciju da tra�eve ne treba demantovati. Nikada nije bio izrazito tabloidan tip, koji je dega�irao i inicirao da stvari idu u tom pravcu. Ali, nedavno je ipak morao da se oglasi i demantuje Bogoljuba Kari�a koji je izjavio da je Zdrvku �oli�u dao 500.000 evra.

- Verovatno je �ovek pome�ao neke cifre u glavi - veli �ola. - Od njega sam dobio 100.000 evra kao honorar za plo�u "�arolija" i 50.000 evra dodatka kroz telefonske impulse i avionske karte. Mada, to sa avio-kartama ide vrlo te�ko. Kad tra�imo karte za odre�enu destinaciju, odgovor je da ih nema. Verovatno je Kari� davao i drugim peva�ima ili fudbalskom klubu. Ali, kako sam ja najistaknutija li�nost kada je trebalo da prevali da je neko uzeo pare ja sam mu prvi pao na pamet. Ne mislim da je to namerno uradio. Nema razloga, jer smo privatno vrlo dobri. Ali, �udi me �to je rekao da sam dobio pola miliona evra, kad nisam. Poput "Rolingstounsa" i Zdravko �oli� se vezuje za jake sponzore. To je postlao neizbe�no u �ou biznisu. Na pitanje, kako je do�lo do saradnje sa "Rajfazen bankom", odgovara:

- Oni su nam bili sponzor za dva spota. Ne u novcu, koliko su nam podr�ka za akcije. "Rajfazen banka" ne finansira ozbiljnu muziku, a jedini izuzetak su napravili sa mnom.

CIGARETE
- U �KOLI su svi pu�ili u toaletu, ali ne i ja. Prvu cigaru zapalio sam prili�no kasno, u 32. godini. Bila je to "kuba". Posle toga pu�kao sam blage cigarete, poput "lorda", naro�ito u vreme kad sam se bavio malom privredom. Pu�io sam pet godina sa pauzama. Poslednju cigaretu zapalio sam 11. oktobra 1993. Se�am se, sedeli smo u restoranu "Devetka", a ja sam stalno govorio kako u ponedeljak prestajem da pu�im. I prestao sam. Ina�e, ne podnosim duvanski dim - ka�e Zdravko �oli�.

NI�TA NE BIH DIRAO
- MOGU da reklamiram �ta ho�u, ali ne mogu da radim to �esto i za male pare. Pivo je bilo dvostrana pri�a. Imali smo pivsku pesmu, kako je intimno zovemo, i hteli smo da pivara plati snimanje tog spota. Nigde ja ne ka�em: "`Pils lajt`, stvarno najbolje", nego pri�am kako ja tu ni�ta ne bih dirao, i malo gucnem pivo. Vrlo sam bezbolno dao svoj lik u toj reklami, za razliku od Gorana Bregovi�a koji izgovara "Svetsko a na�e". Hipodrom je prakti�no napravila "Koka-kola". Nije ni Bregovi�, ni Raka Mari�. "Koka-kola" je dala reklamu i bilborde, a na kraju se pojavljuje MB pivo. Ali, dobro, to je njihova poslovna politika u koju ne ulazim - pri�a �ola.

(3) Provodnik strasti

FENOMEN Zdravka �oli�a mnogi su poku�ali da proniknu i protuma�e. Njegovu pojavu u na�em estradnom �ivotu obja�njavali su sa sociolo�kog i kulturnog stanovi�ta. Igor Mandi� je, na primer, u njemu video "emocionalni prosek epohe" i govorio da "Zdravko �oli� slu�i kao elektri�ni provodnik za nagomilane strasti mlade mase".
Mlad, zgodan, lepo vaspitan, sa pona�anjem antizvezde, Zdravko �oli� je 14. aprila 1972. na "�lageru sezone" otpevao pesmu "Sino� nisi bila tu" i tako po�eo solisti�ku karijeru.
- Sedamdesetih se u Sarajevu stvorila dobra muzi�ka �kola iz koje su iza�li mnogi peva�i zabavne i narodne muzike - pri�a �ola. - Tome je kumovala dobra produkcija sarajevskog radija i TV. Jer, mogli su da pro�u samo oni koji su komponovali. U Sarajevu nije bilo kao u Beogradu i Zagrebu, prepeva stranih grupa i favorizovanja strane muzike. Naravno, �itavu pri�u pogurao je festival "�lager sezone". Ne treba zaboraviti ni festival "Ilid�a", na kojem se pevala kvalitetna narodna muzika, a ne ovo drigi-drigi. Peva�i iz Sarajeva su postali svima zanimljivi zbog dobre energije i pesama.
Tih godina, smatra na� najpopularniji pop peva� svih vremena, Beograd je bio uticajan po stranoj muzici, dok je Zagreb bio vi�e zabavnja�ki i uvek je postojala borba izme�u beogradskog i zagreba�kog radija i TV.
- A, onda se kao mali miljenik pojavilo Sarajevo i �uvena "sarajevska �kola", �iji sam ja izdanak - obja�njava �oli�. - Smatram da je "Gori vatra" koju sam otpevao na "Opatijskom festivalu" 1973. moja najzna�ajnija pesma. Imao sam posle nje i bolje i ve�e hitove, ali ona je ostala moja li�na karta. To je pesma koja u naslovu ima veze sa energijom i temperamentom. Ima veze sa mnom. Bez obzira na to �to se lo�e plasirala na Evroviziji, bila je veliki hit u Jugoslaviji. Imala je festivalski aran�man i nije bila tendenciozna etnopesma kao �to je sada trend. Evrovizija je tada bila ozbiljna manifestacija, gde su pevali "Aba", Klif Ri�ard, najve�a grupa svih vremena u �paniji "Mosadades"... Drago mi je �to sam delimi�no pripadao tom vremenu kada su festivali, poput, "Opatije" i "Zagreba" bili kultni. Poslednja �olina festivalska pesma bila je "�ivi� u oblacima mala", koju je otpevao 1977, na Zagreba�kom festivalu. Od tada festivali polako po�inju da gube na va�nosti, a pop muzika se okre�e long-plej plo�ama. Svaki ozbiljan izvo�a� svoju snagu preusmeravao je na plo�e, a festivali su postali periferni.

POSETE HILANDARU
- LETNjE raspuste provodio sam u Trebinju kod dede po majci. Tu sam se upoznavao sa doma�im �ivotinjama, hranom, ali i do�iveo prva ljubavna iskustva. Bio sam lepu�kast, ali stidljiv. Vi�e su mene �enske gledale i ganjale, nego ja njih. Da su mogle, o�erupale bi me. Bio sam im simpati�an, bar su tako pri�ale. Voleo sam da budem u blizini starijih, da u�im od njih. Propevao sam na hercegova�koj pesmi, koja se zove ganga. Znao sam da sa ujacima pevam "Oj, devojko Milijana, ne �etaj me planinama", da pustim glas i previjam - ka�e Zdravko.

HILANDAR
- POSLE koncerta na Marakani oti�ao sam na Hilandar. Ne da se odmorim ili produhovim, vi�e je to bila slu�ajnost. Sedeo sam sa ekipom u lokalu kada je moj drug Kiza predlo�io da odemo na Hilandar preko dru�tva po�tovaoca Svete gore Atoske, �iji sam ja �lan. Izvadio sam svetogorsku vizu i krenuo. Ostao sam sedam dana. Kao i svaki drugi �ovek koji tamo do�e, pripomagao sam bratstvu manastira. Obi�no se poma�e oko obroka, tako da sam ja sakupljao tanjire u blagovaonici. Ono �to mi je bilo veoma interesantno je pevanje ruskih monaha u manastiru Pantelejmon. Taj manastir je nekad bio ogroman sa mnogo monaha, a pedesetih godina je bio pred zatvaranjem. Odu�evilo me je pevanje tih starih ruskih monaha koji imaju vi�e od 80 godina i izgledaju kao duhovi. Voleo bih da opet odem tamo i �ujem ih - pri�a �ola.

(4) Covek siroke ruke

MENAD�ER Velibor D�arovski D�ara svojevremeno je izjavio da je Zdravko �oli� inteligentan momak, kavaljer koji svakom ho�e da pomogne u nevolji i nikad ne ostavlja druga na cedilu. Nije tajna da je na� najpopularniji pop peva� svih vremena veoma galantan. Za njega ka�u da je �ovek �iroke ruke. Na pitanje da li zna koliko je para do sada zaradio i potro�io, �ola za Spektakl ka�e:

- Iskreno ne znam! Moja najve�a zarada bila je na plo�ama, a gubitak na turnejama. Najuspe�nija turneja bila mi je "Putuju�i zemljotres", a kada smo podvukli crtu bio sam u minusu 120.000 nema�kih maraka. Za taj novac u ono vreme mogla je da se kupi velika ku�a. U minus sam u�ao zbog nesretnog dokumentarnog filma "Pjevam danju, pjevam no�u", koji je delom snimljen na prvom koncertu na "Marakani". Sve do 1985. morao sam da pevam na finim priredbama, po vara�dinskom okrugu, Sloveniji i Zagorju, i tako vra�am dug "Liri �akovec" i mom drugu Jo�i Turku. Zanimljivo je da svi pobegnu i odreknu te se kada si u dugu. A dok ima� para, svi ho�e da se dru�e s tobom. Generalno, na velikim turnejama nije bilo velike zarade. Prodavao sam vi�e plo�a od "Bijelog dugmeta" vi�e radio od Gorana Bregovi�a, a manje zara�ivao. Dugme odr�i 20 koncerata i uspe�no okon�a turneju, a ja otpevam duplo vi�e koncerata, odradim tezge, a sva lova se nekako raspe i istopi. U vremenski velikoj karijeri poput moje, bilo je mnogo para, a mladost ludost. Bez obzira na to �to sam zavr�io Ekonomski fakultet, nikada nisam dobro ekonomisao �to se ti�e mene li�no, u smislu da sam ne�to �tedeo ili ulagao. Glas sam dobio od Boga, lova je stizala, al` onda do�e �avo, pa sve odnese.

Kako nam �ola ka�e, mo�da klju� odgovora na pitanje o novcu le�i u �injenici da smo nekada �iveli u sre�nijoj zemlji i vremenu u kojem ljudi nisu brinuli o parama. Prakti�no do raspada SFRJ �ola je funkcionisao po principu "�ivi se, radi se, ima se".

Povratak u bolju pro�lost, bar �to se ti�e finansija, �oli�u se desio kada je biv�a Jugoslavija po�ela da puca po �avovima i raspada se u krvi. Nastupao je u diskotekama koje su po�ele da bivaju vrlo popularne u Srbiji, Bosni i Vojvodini, i to na matricu. - Niko mi nije zamerao �to nastupam na matricu - pri�a �ola. - Laza Ristovski je �arao po klavijaturama i dobijali smo jako dobre honorare. �iveo sam fino, jer su tro�kovi bili manji nego kad svira ceo bend. U klubove je dolazilo izme�u 500 i nekoliko hiljada ljudi. Videli bi da pevam na matricu, al` se niko nije bunio. Bilo je para koje smo nemilice tro�ili po kafanama i izdr�avali sve oko sebe. Bio je to period energetskog ludila, jer ljudi nisu znali gde da izbacuju emocije. I�li smo u Gu�u, po kafanama, dolazili su truba�i, Maksa �atovi� je svake subote organizovao neku fe�tu. Privatno, to mi je bio najbolji period u �ivotu, a na nesre�u, najgori u biv�oj dr�avi.

KLUPSKE SVIRKE

- IMAM jednu ideju koja mi se ve� dugo vrzma po glavi, a to je da napravim seriju koncerata u malim prostorima, sa laganijim repertoarom. Ne mora to da budu anplagd koncerti. Nastupao bih sa bendom, a osim svojih pevao bih i neke pesme drugih izvo�a�a. Do sada sam imao velike koncerte na stadionima i u halama, a sada mi je �elja da to budu male sale sa velikom energijom. Vide�emo �ta �e biti sa ovom idejom - ka�e Zdravko.

TO NISAM REKAO

- KADA je po�eo rat u Bosni, �udno sam se ose�ao. Bio sam u Beogradu i po pet �asova dnevno ve�bao, �to u teretani, �to tr�e�i stazama po Ko�utnjaku. Fizi�ki sam bio totalno pun, imao sam para, Bregovi� i ja smo zagurali plo�u "Kad bi moja bila" i tada izjavim da se nikad u �ivotu nisam bolje ose�ao. Tu moju neopreznu izjavu prenesu neki sarajevski mediji i lo�e je protuma�e. Napi�u: "Eto, dok mi krvarimo, na� Sarajlija Zdravko �oli� ka�e da se nikad nije bolje ose�ao." A to mi, zaista, nije bilo ni na kraj pameti - pri�a �ola.

(5) Odlikas na estradi

MLAD, lep, zgodan, vaspitan, talentovan, muzikalan, sa glasom za koji tvrdi da je Bo�ji dar, Zdravko �oli� se na po�etku svoje peva�ke karijere pona�ao kao antizvezda. Ustreptale gospo�ice i udava�e motrile su na svaki njegov korak, a �oli je bilo najva�nije da stekne diplomu Ekonomskog fakulteta i tako zadovolji roditelje, majku Stanu i oca Vladu.

Jedan je od retkih na na�oj estradi, ako ne i jedini, koji nije odustao od obrazovanja. Na pitanje �ta mu to danas zna�i, �ola za "Spektakl" ka�e:

- Fakultet je bio moja �elja. Bio sam odli�an �ak u osnovnoj �koli i gimnaziji, a u socijalizmu u kojem smo �iveli bilo je sasvim normalno da ambiciozan �ovek mora da zavr�i fakultet. Logi�no je da zavr�i� neku �kolu koja daje hleb. Verovatno bih oti�ao dalje u toj pri�i oko �kolovanja, da mi �ivot nije krenuo drugim pravcem. Nisam magistrirao. Trebalo je dati jo� dva ispita i rad. �to se ti�e rada, bilo bi lako. Napravio bih rad iz domena teatra i �ou biznisa u kojem se nalazim. Ali, najve�i problem su ti ra�unarski ispiti. Teoretski manje, ali matematika, statistika, ekonometrija, tu se ve� moralo sedeti vi�e. Ja sam vi�e verbalni tip nego matemati�ki. Ni danas ne volim mnogo kibernetiku, kompjutere i takve stvari. Ina�e, prvu i drugu godinu na fakultetu dao sam pre nego �to sam postao poznat. Prvu sam zavr�io dok sam bio u "Korni grupi", a drugu kada sam po�injao solo karijeru. Se�am se pre podne sam polo�io ispit, a uve�e pevao na "�lageru sezone" pesmu "Sino� nisi bila tu". Bio sam na tre�oj godini kada sam po�eo da idem na ve�e turneje sa Kemalom Montenom. To je bila prava estrada. Peva� koncert u pet popodne u jednom mestu, a u osam u drugom. Ovo danas sa velikim koncertima je lepo, ali prava estrada je bila tada. Zdravko �oli� za sebe ka�e da je trostruki jugoslovenski izbeglica. Iz Sarajeva se prvo preselio u Ljubljanu i sa Goranom Bregovi�em osnovao "Kamarad". Zaradili su dve plo�e i vratili se u Sarajevo, gde se Zdravko posvetio maloj privredi, jer vi�e nije �eleo da se bavi muzikom.

- Sa Borisom Bagi�em pokrenuo sam malu proizvodnju za PSK opremu, pravac vazdu�nog osiguranja vodova i centrala. Tu napravim diplomu nad diplomama - kli�e �ola. - Tih �etiri-pet godina koliko sam bio u tome bilo je kao da sam zavr�io fakultet. Posle sam oti�ao u Split, i bavio se proizvodnjom plasti�nih i bakelitnih delova za tvornicu "Pupin". Tu se desi i ona ohridska afera i Brega i ja se vratimo u Sarajevo, pa u Beograd. I tu meni ka�e moj drug Brega: "Stari, ovih �to se bave trgovinom i alatima ima milion, a takvih peva�a kao �to si ti nema. Ajmo mi u muziku". Zna�i, on je to vrlo koncizno rekao. Il` si mali privrednik il` peva�. Nezgodno je kada se �ovek bavi razli�itim stvarima. Umetnost i emocija ne mogu sa sa alatima i malom privredom.

SVE IZ D�EPA

- SVAKI moj koncert mora da ima adekvatno ozvu�enje i svetlo. To je bio slu�aj i sa prvom "Marakanom". Rasvetu smo uzeli od grupe "Pink flojd", a ozvu�enje je u �leperima stizalo iz Engleske. Na kraju je gubitak bio veliki. Platio sam stadion, reklamu, dokumentarni film, naravno, iz svog d�epa - rekao je Zdravko.

NI�TA OD TRE�EG KONCERTA

- PRIJATNO me iznenadilo �to su oba beogradska koncerta rasprodata u rekordnom roku. Razmi�ljali smo da napravimo i tre�i, ali smo odustali od te ideje. Mogu ja da izguram i tri sata, to nije problem, ali ovi �to nisu kupili karte mora�e da sa�ekaju neki slede�i koncert - ka�e �oli�.

(6) Uspeh - bozji dar

VE�ERAS �e u beogradskoj "Areni" na� najpopularniji pop peva� svih vremena Zdravko �oli� jo� jednom zadati doma�i zadatak svojim kolegama od prostora u kojem �e zbog velikog interesovanja odr�ati �ak dva koncerta do fenomenalnog ozvu�enja kakvo odavno nije vi�eno u na�oj prestonici.

Na pitanje da li mu je bilo te�ko da odabere repertoar za ve�era�nji koncert �ola za "Novosti" ka�e:

- Ima zamerki da smo sli�ne stvari pevali na poslednje dve tri turneje. Al moram da otpevam "Ma�aricu", "Pusti pusti modu" ili "Pjevam danju pjevam no�u". Jednostavno, ne biva koncert bez tih hitova. Sa standardnog repertoara sa turneje "�arolija" izbacio sam samo jednu stvar, a ubacio pet. Me�u njima su �lageri "Ona spava" ili "Zelena si reka bila".

Nebrojeno mnogo hitova otepvao je �ola za vi�e od tri decenije koliko traje na estradnom Olimpu. Postoji li neki kojeg se stidi?

- Plo�u "Ako pri�e� bli�e" radio sma u nekom strahu od one re�i �und - veli Zdravko. - Se�ate se one moje pesme "Ljubav ima la�ni sjaj"? Jedina je koja mi je oporezovana. Ko zna zbog �ega. Pesma "Ko te ljubi kad nisam tu" �esto se pu�ta na radio stanicama. U njoj ima stih "Za�to me mu�i� �ivote moj". To je ne�to najgore �to sam otpevao u �ivotu. .

Na pitanje �ta ga �ini sre�nim �ola nacionale odgovara:

- Male stvari. Kad ljudi dobro �ive. Pre dve nedelje vozio sam se ibarskom magistralom i video da je popraljen deo puta. To me je ba� obradovalo. Od velikih stvari se ne �ivi. Jedva �ekam da do�emo na belu �engensku listu i da nas vi�e ne maltretiraju po grani�nim prelazima. Usre�ilo bi me da nam se popravi standard. �inilo bi me sre�nim da je ulaznica na koncertu 2.000 dianra a ne 1.000 dinara. Da ljudi ne rade za 15 ili 20 hiljada dinara. Od malih stvari zavisi tvoja li�na sre�a i zdravlje, porodica, prijatelji... Ne mislim da je velika sre�a ako je �ovek izrazito uspe�an u ne�emu. To mo�e biti samo bo�ji dar. Trajnu sre�u �ine male stvari oko tebe. Na kraju pitamo �olu �ta o�ekuje od ve�era�njeg spektakla u beogradskoj "Areni":

- �ta o�ekujem od beogradskih koncerata? Ni�ta posebno, mo�da samo novu beogradsku generaciju koja �e mi dati energetsku transfuziju. Va�no je samo da ljudi koji do�u prepoznaju emociju koju nosim.

�IVOT KAO VOJSKA
- GENERALNO, ja sam sre�an �ovek. Kad pro�e jo� jedan period pa se presaberem mo�i �u to definitivno da potvrdim. Do 1990. sam bio vrlo sre�an i neke stvari u �ivotu sam radio mnogo lak�e i sa ve�im htenjem. Posel onih groniz ratnih godina pao mi je moral bez obzira �to sam bio izdvojen kao peva�. Ali nije ni drugima bilo dobro. �ivot ti je kao vojska - pamti� dobre stvari, a lo�e zaboravlja�.